Moderna prehrana puna je obrađenih namirnica s viškom kalorija, šećera, soli, zasićenih i trans masnih kiselina. Za neke namirnice znamo da su bogate šećerima, soli, mastima, no neke, naizgled zdrave, kriju iznenađenja.

S unosom šećera pretjeruju i prehrambena industrija te potrošači, a redovitom i obilatom konzumacijom dolazi do crpljenja zaliha minerala u organizmu, imunološki odgovor organizma slabi, a povećava se i rizik od povišenih masnoća u krvi te bolesti srca i krvnih žila. Sa slasticama ne treba pretjerivati, ali treba obratiti pažnju i na prehrambene deklaracije tako da ne unosite šećer onda kad on nije neophodan u recepturi. Osim pod tim nazivom, šećer se krije i pod imenima glukozni sirup, glukozno-fruktozni sirup i invertni šećer, zbog čega prosječni potrošač često ne zna da ga jede čak i kad čita deklaracije. Da šećera ima puno u čokoladi, ne treba posebno isticati. Prosječna mliječna čokolada sadrži više od 50 grama šećera na 100 grama, no ima ga i u naizgled zdravim pahuljicama za doručak te salatnim dresinzima. Dok jedan red čokolade sadrži oko 2,2 žličice šećera, porcija žitarica za doručak često ima i više šećera, a on se skriva čak i u kruhu. U čaši kupovnog voćnog soka može biti i do sedam žličica šećera.

Kako bi hrana bila što privlačnija, osim šećera, proizvođači dodaju i sol. Prekomjerni unos soli u prehrani jedan je od glavnih uzroka tihog ubojice, povišenog krvnog tlaka. Svjetska zdravstvena organizacija već godinama apelira na prehrambenu industriju da u proizvodnji smanji količinu soli. Suhomesnati proizvodi su jedan od glavnih prehrambenih izvora natrija, ali soli ima i u kruhu te salati, a u juhama iz vrećice soli ima 3,8 grama. Zadovoljavajući udio soli u 100 grama proizvoda je manje od 1,5 grama.