Čitam zadnjih dana drvlje i kamenje koje je neki splitski konobar iz nekog restorana sasuo po svojim gostima. Smeta čovjeku kakvi su, ne ostavljaju manču, koliko ih to dolazi, zašto... Mislim se, koji si ti kurac da nekome govoriš kakav je? Da je barem trećinu vremena kojeg je posvetio pišući "enciklopediju gamadi od gostiju" posvetio svojim gostima, možda bi i dobio neku napojnicu za kojom toliko plače u onom svom postu na Facebooku.
Hrvatica sam, živim u Njemačkoj i nema šanse da bi nekom konobaru palo na pamet da napiše takvo sranje i još to objavi. Ako bi mu i palo na pamet, dobio bi otkaz iste sekunde. 
Kad već njemu nije palo na pamet da preispita svoj rad i rad ostalih konobara, evo kakvih konobara ima i kako to izgleda kada ste njihov gost u sezoni na Jadranu.

Ovo radim samo preko lita

U pravilu mu se ne da raditi taj posao, vječni je student, ali materi i ćaći ide na živce jer se stalno vuče po kući ko smrt, spava do jedan, onda ide na kupanje, navečer pije po štekatima i tako svaki dan lagana drkica. Mater za njim samo čisti i kuha mu. Da ga starci nisu natjerali ne bi sigurno konobario, ali obzirom da nije sposoban naći nikakav drugi posao preko nekog frenda je našao posao. Prepoznat ćete ga jer je spor kao puž, ne daj Bože da vas je za stolom više od dvoje jer neće zapamtiti narudžbu, tri puta će je pred vama ponoviti ali svejedno će je zajebati. Kad mu kažete da niste naručili Sprite nego Fantu reći će vam: "Ahaaa... Aaa puno je gostiju, pa ne moren sve zapamtiti. Sad ću vam doniti, ali malo ćete pričekati, gužva je... A e". Kad naplaćuje, zbrajat će barem 20 minuta, ipak je on vječni student, kusur će vam vraćati sto godina. Manču ilitiga napojnicu može dobiti jedino ako vam dopizdi čekanje dok vam vrati kusur, pa ćete otići prije nego vam ga vrati. 

Nadrkani

Njegovi stolovi su stalno krcati praznih čaša i šalica, ali i prepunih pepeljara. Kad ga zamolite da to makne čut ćete nadrkani ton "Evooo...!". Onda će doći i kreće nadrkana tarapana: čaše uz neviđenu buku i bacanje stavlja na tacnu, iz pepeljare će ispasti barem dva tri čika, jer se on eto žuri da bi udovoljio vašim zahtjevima, ali ko vas jebe, sjeli ste kad je najveća gužva pa trpite sad taj kuršlus, pepeo po kosi i sve ostalo. Kad makne sav taj pičvajz sa stola, izvadit će staru smrdljivu truleksicu i žustrim potezima će obrisati stol, odletit će vam nešto od tih mrvica sa stola sigurno u krilo, ali do tog trenutka ste skužili da imate posla s debilom pa vam se ne da ni svađati s njim. Uostalom, najgore tek slijedi. Stiže on s vašom naružbom i tu morate biti dobro spremni jer kako baca čaše i boce dok ih skuplja, tako ih baca i kad ih stavlja na stol. Ne jebe ga tko je što naručio, samo trpa po stolu, a vi se poslije snalazite i raspoređujte. Izgovor je opet isti – gužva je, šta se žališ. Kad plaćate nemojte mu slučajno dati novčanicu od 200 kuna ako nije neki veliki račun jer kreće pasivna agresija:

"Nemate ništa sitnije?", i istovremeno prebire po novčaniku, želi ostaviti dojam da unatoč vašoj bahatosti što ne nosite dovoljno novčanica različitih apoena on ipak pokušava spasiti stvar.

Zadržite smirenost, boli vas kurac, neka traži sitno. Na kraju vam neće reći doviđenja, ali ćete i nakon napuštanja terase čuti kako i vaše prazne čaše i boce baca na tacnu, govori "Evoooo...". Bit će vam drago da ste otišli, ali žao vam je novih gostiju koji su mu došli.

Pametnjakovići

Dok naručujete ništa ne komentira pa niste sigurni je li zapamtio sve što naručujete, jer on naravno ne zapisuje, a ako slučajno, nakon što svi kažu što žele, pokušate ponoviti cijelu narudžbu reći će vam: "Znaaaan, gospođo, zapamtija san!". Počnete moliti Boga da nešto zaboravi samo da mu možete srati kad dođe. Kad se vrati s narudžbom, a vi mu kažete: "Oprostite, može li još jedna kava?", mrtav hladan će vam reći "A tribali ste odma' reć', sa' jope' mora'.. A dobro nema veze, doniću van, ovi drugi će morati sad čekati." Njega nikako ne pitajte za preporuku gdje da odete jesti. Ne zanima ga, dobit ćete odgovor: "A imate svugdi restorane, po cilom gradu. Prošetajte, naći ćete nešto." Thanx for nothing šupčino.

Škrci

Možete vi reći da vam donese Coca Colu s puno leda, dobit ćete samo kocku. Ako pokušate izmoliti još koju kocku ima spremno nekoliko odgovora: "Pokvarija se ledomat"; "Nestalo je leda, kolega je na putu, neće ga biti još 15 minuta"... Uglavnom, izmislit će sve samo da vam ne da još leda. Nećete dobiti ni čašu vode uz kavu. Reći ćete mu dok naručujete da vam donese i čašu vode, neće donijeti. Ponovit ćete još jednom da vam donese vodu, kimnut će glavom, ali u toj glavi se čuje "Ma je, donit ću ti kurac". U zdjelici/čaši na stolu u kojoj stoji šećer ima uvijek manjka, pa ga morate žicati da donese još. Probat će vam prodati foru "A, pa ima šećera na stolu". Kad vidi da ga nema kaže "Aha, potrošili ste sve". Jer naravno, nije on kriv što nema šećera, nego svaljuje krivicu na vas, već ste ga utrpali u kavu i sad tražite još. Poslije će pričati da ste vjerojatno neki jebeni Poljaci koji skupljate šećer u vrećicama po stolu, pa ga nosite u apartman da ne bi morali kupovati.

Ne da mu se ništa

Kad mu dođete u vrijeme kad mu je terasa prazna, svejedno ćete mu ići na kurac, jer konačno nema gostiju i baš je "sija zapalit cigaret" i evo vas kretena, umjesto da ste na kupanju. Dovući će se do vas, brzinski skupiti narudžbu, brzinski će vam je donijeti da bi mogao opet što prije ponovno sjeesti za stol pored vrata, koji je u hladu i blejat će u ljude koji prolaze. Složit će facu koja će otjerati potencijalne goste, jer dosta mu je vas, ne treba mu još gostiju. Zaboravite da će vam promijeniti pepeljaru. Doći će do vas jedino ako ga pozovete. Toliko mu se ništa ne da da vam čak neće zamjeriti što mu niste ostavili napojnicu.

Moron/seronja (tu bi mogao ući naš Splićanin s početka teksta)

To je onaj što stoji na vratima kafića i sere po turistima koji čitaju cjenik na stolu, jer "šta imaju koji kurac čitati, valjda su došli s novcima na more", "a što bi oni, besplatno". Tako on komentira turiste, najčešće s nekim frendom koji sjedi na štekatu i koji se skupa s njim izruguje turistima.
Ako naručite nekoliko makijata, ali kombinacija par njih s hladnim, par njih s toplim mlijekom, pravit će se da vas sluša, ali će napraviti sve sa toplim. Dok ih radi za šankom njurga si u bradu: "To doma zajebavaj svoju mater nek' ti ona 
Zajebat će vas sa zamjenskim pićima – naručite tonik, dobit ćete neku jeftinu varijantu, ne od Schweppesa. Ista stvar je i sa Cedevitom, neće vas upozoriti da nema onu Cedevitu, nego će vam uvaliti neku zamjensku. To se odnosi na sva pića za koja postoji neka jeftinija zamjena.

Stariji konobari, zovemo ih kelneri

Oni su najbolji. Ne pametuju, sve zapisuju u blokić, rijetko zajebu, a kad zajebu normalno se ispričaju, bez obzira na gužvu svratit će do vas i pitati treba li vam još nešto, u tri sekunde zbroje račune... Osim po načinu rada, od ovih konobara gore navedenih razlikuju se i po obleki. Ovi gore rade u onome što im pravo padne pod ruku dok se još kući spremaju za posao, a starija ekipa drži isti standard već desetljećama – crne hlače opeglane "na crtu", bijela košulja, malo šira kratkih rukava i crne cipele.

I epska scena koju je doživio prijatelj

Ako obožavate pivo, a želite solidno popizditi, onda nipošto ne smijete zaobići Trogir. A popizdit ćete garant jer je to jedini grad na svitu di ne postoji velika piva! Nema je nigdi, ni u jednom kafiću. Pametni gazde kafića očito su se dogovorili pa postoji samo mala piva, po cijeni velike, naravno. E, da, ima i točena. Karlovačka. Od po litre. Za 37 kuna!
I ako volite pizzu isto ćete popizditi. Sidnemo mi tako u piceriju na trogirskoj rivi. 
- Oprostite, jel ovo picerija ta i ta - pitam ja.
- Ne - odgovara simpatični konobar - Oni su vam tu do nas. Ali i mi isto imamo dobru pizzu...
- Aj dobro - velim ja - dajte da naručimo.
I naručismo mi dvi pizze. Kad su stigle, ja sam majke mi mislio da se ovaj zajebava.
Dvi pizze, ali one zaleđene iz dućana, od Leda! To niste u životu vidili. Pizza uopće nema onaj hrskavi luk nego sve ravno, baš ko da si iz Lidla uzeo pizzu i turnuo ju u mikrovalnu par minuta. 
- Jel sve u redu? - pita konobar za par minuta.
- A je. Milina! - velim ja i smijem se, ne znam što da mu kažem. 
Uglavnom, i ako volite ćevape isto ćete popizditi jer međuvremenu su na naš mali stol stigli najskuplji ćevapi na Jadranu - njih deset, cijena 88 kuna. Znači, 8,80 kuna po ćevapu. Al bar nisu bili smrznuti iz dućana...
- Nadam se da je sve u redu - opet će mali lažov. 
- Ma pičku materinu je u redu. Odi u 150 pički materinih, još si me doša i zajebavati - mislim se ja i smijem se sam sebi kako sam glup.
Trogir je, virujte mi, zadnje misto na svitu di želite doći gladni i žedni.