Sjedio sam u kombiju i čekao da se kolege vrate s utrškom. U retrovizoru sam vdio dvojicu maskiranih i čuo ‘Lezi na pod i baci vreću‘. Izašao sam iz kombija. Nisu mi se nadali. Rekao sam im 'Odmaknite se i odbacite oružje'. Jedan od pljačkaša je uperio pištolj u mene. Mislim sam da sam mu pucao u nogu jer je pokleknuo. Rekao sam kolegama da bježe pa su se sklonili iza paleta u dvorištu Getroa. Tada je drugi pljačkaš zgrabio vreću s poda i počeo bježati. Kolegi sam rekao da pazi na ranjenog i potrčao sam za drugim. Povikao sam mu da baci oružje, ali on je bacio vreću, podigao uzi i okrenuo se prema meni. Vidio sam prst na obaraču i tada sam ispalio dva, tri ili četiri hica. Pao je i počeo hroptati. Skinuo sam mu masku i rastrgao odjeću jer nije mogao disati. Vikao sam da zovu hitnu i policiju. Sjećam se da sam mu iščupao oružje iz ruku i bacio ga sa strane. Čovjek je umro na putu do bolnice, prepričavao je tiho jedan od zaštitara Sokol Marića u nastavku suđenja Kristijanu Čabraji za pljačku iz prosinca 2007. godine pred Getroom. 

Nakon prepada išao je psihijatru, a u kolikom stresu je bio u trenutku prepada govori i podatak da nije znao da je dva puta repetirao pištolj (jedan čitav metak policija je našla u kombiju). 

- Nisam obučavan da nekoga ubijem. Strašno mi je teško uopće pričati o tome. Nisam imao namjeru nikoga ubiti - kazao je. Skinuvši masku, tada još živom pljačkašu, ugledao je poznato lice - Dubravka Marinića koji je 1992 ili 1993. godine radio u Sokol Mariću. Druga dvojica zaštitara tvrde da su čuli hice još dok su ležali na tlu. Jedan od zaštitara kaže da je pucao Čabraji u rame dok je ovaj nišanio zaštitara koji ga je netom ranije upucao.