Evo se uzbunio svijet oko konobara i gostiju. Prvo se javio konobar iz Splita i udri po gostima kakvi su, javi se njegova kolegica i podrži ga, a onda neka naša Švabica koja je udrila po konobarima... Žena je neke stvari dobro napisala i fala joj što je pohvalila nas starije konobare. Nema nas još puno iz te stare konobarske škole koji po 40-50 godina radimo ovaj posa.

Gledam danas te mulce, dođu s ceste, prvi posao u životu im je konobarenje, ne znaju reći dobar dan gostima, sramota. Ne smiješ reći kako se treba obući za posao. Kažem im da ne mogu biti u kratkim gaćama, a on meni "da kad mu ja budem kupovao robu neka mu onda govorim što će nositi". Rade u nekim starim smrdljivim patikama ili japankama, a pete im crne od šuljanja po podu. Najgore od robe i cipela što imaju kod kuće, e u tome rade.

S nama se znalo, crne hlače, bijela košulja, crne cipele, kakve kratke hlače. I ljeti i zimi, ko te pita što je vruće, tako se konobari oblače.

Kavu ne znaju skuvati, dobijem proljev kad mi je naprave, sva neka tanka nikakva, a kad ih hoću naučiti okrenu očima, jedan mi je jednom rekao "aj stari ne seri, sad si ti najpametniji". Rekao sam šefu što mi je rekao, a gazda kaže samo "a pusti ga, naučit će". Naučit će vraga crnoga, nema pojma.

Ne znaju koje se piće poslužuje u kakvoj čaši, u istoj čaši poslužuju mineralnu i sok, u vino trpaju leda, nose ljudima flaširanu vodu a ne donesu im čaše, koliko puta bocu uopće ne otvore, užas živi, ko divljaci.

Prvi put kad sam dobio posao konobara dvije sezone sam radio samo za šankom, prao suđe, čistio stolove, rezao limune i naranče... Radio sam samo ono što mi se kaže. Tek nakon dvije sezone su mi dali da poslužujem goste. A i gosti su nekad bili drukčiji. Danas ima dosta klošara, sjednu i onda počnu brojati novce da vide koliko imaju pa tek onda naruče. Nekad je u kavane dolazila gospoda, nisu pitali "što nas troje možemo dobiti za 30 kuna?" kao danas. Što možete dobiti za 30 kuna? Tri makijata, eto što možete dobiti, ali ne bi oni kavu, oni bi neku cugu.

Dođu na terasu polugoli, mokri od kupanja, sve smoče i onda sjede razvaljeni, kako ja ni doma ne sjedim. Najbolji su mi kad dignu noge na drugu stolicu. To kad vidim padne mi mrak na oči. Zamolio sam jednom ako mogu spustiti noge, a gost me pita "da di piše da se noge ne smiju dignuti na stolicu". Da di piše? Pa jebate ako to mora negdje pisati onda u vražju mater i ti i ja i moj posao i cijeli ovaj ludi pomahnitali svijet!

I tako vam se to vrti u krug. Nekad su i gosti i konabari bili klasa, danas kakvi konobari takvi gosti. Žali Bože