Bio je 19. april 1974. godine. Kasno je popodne, a niski oblaci koji su povremeno sipali slabu kišu vukli su se iznad aerodroma. Prekraćivali smo vreme uz partiju preferansa, šahovsku tablu, TV ili čitanje, svako na svoj način. Idilu prekide onaj nama poznati, ali uvek frustrirajući, zvuk induktorskog telefona koji se koristi isključivo u liniji komandovanja, direktno vezan na Operativni centar aerodroma. - Vihor. Kampanjola, u koju uskoči i mehaničar mog aviona, preveze nas onih 250 metara od objekta MPP u kojem smo boravili i aviona, koji su se nalazili na trianglu, okrenuti ka pistama br 3 i 4, sa kojih smo obično poletali na takvim zadacima. Uskočih u avion i dok se vezah, stavih kacigu, masku, mehaničar mi je već pokrenuo motor. Rutinski uključih potrebne prekidače, izvrših nužne provere, a mehaničar mi spusti poklopac kabine. Zabravih i hermetizovah kabinu. Mehaničar trgnuvši snažno poklopac kabine par puta, radi provere zabravljenosti, podiže palac potvrđujući da je zabravljena. Odgovorih mu podignutim palcem. Pustih kočnice i avion krenu ka poletnoj stazi broj 4.