Nekog ljetnog dana krajem ‘90-ih (mogla je biti 1998. ili 1999. godina) portir SDP-ove centrale na Iblerovu trgu povikao je za Bandićem, koji je upravo izašao: “Ej, Milane...” Htio ga je valjda upozoriti da je nešto zaboravio. Šef zagrebačkog SDP-a naglo se okrenuo i osorno uzvratio: “Nisam ja za tebe Milan!” Prostrijelio je pokislog portira bijesnim pogledom pa produžio u istom pravcu.
Taj oholi, prezrivi, nadmeni Bandićev istup bio je rani pokazatelj njegove stvarne prirode, koja se, kako bi rekao Heraklit, “voli prikrivati”. Tu je, daleko od kamera, otkrio svoj pravi karakter, koji će građani naslutiti kad u javnost procure uvrede upućene Vlasti Pavić (“Što ti znaš o Zagrepčanki, pička ti materina?!”), a definitivno potvrditi kad s tonskih vrpci Uskoka budu objavljena brutalna urlikanja na Vidoja Buluma: “Osjećaš li ti, Vidoje, ovu zemlju, majku ti Božju jebem!”