Otišli su spavat zavik sa snom mira,
Gitara stara za njih tužno svira.
Kornatski kamen tužnu priču piše,
Heroja takvih neće biti više.

Uspomena jaka ranu našu liči,
Svaka duša s njima za navik se diči.
Tuga i bol na srcu vaik će resti,
Zbogom im bilo, još ćemo se sresti

Kraljevi plamena zaboravit se neće
Ostaje rana ka oganj ća peče
Čujete li tići pismu ovu
Kako usne naše vaše ime zovu

Dvanaest je tića pošlo u visine
Onoga dana s kornatske stine
Samo jedan poletija nije
U grudima mu srce od heroja bije