Možete zamisliti kako je tek bilo teško “suborcu” Borisu Dežuloviću – auuu! Njemu je Kožo u dva ujutro javio – Dežule. Predrago je preminuo naš splitski drug Lennon. Smrt smrti – Život nama! Kožooo, damaru ti jebem je li to opet neki tvoj vic?! Nije. Dežul je odmah krenuo sa sastavljanjem nadahnutog postmortem govora. Na pogrebu će svi u njega gledati, a ne u zatvorenoj škrinji predrago preminulog, i zato sve nazočne mora zadiviti. Brzo je završio i samo je jedna nedoumica ostala – hoće li napisano pročitati umrlom Lennonu ili Lennonu koji vječno živi. Koji jeste brat pa nije, jest prijatelj pa nije jer je još nešto veće smo dok se Dežul sjeti što. Dok je razmišljao piškiti ili kakiti na prevaru ga je zaskočio san. Samo što je zahrkao u san mu je došao gen. Praljak i pitao ga je li piškio? Nisam, odgovori mu prestravljeni Dežul. Pa što čekaš klipane – izdere se general i Dežul se istog trena u krevetu upiški. Sutradan Dežula je postmortem još uvijek lomio ali je smislio kako će zajebati generala ako se ovaj opet pojavi. Popišat će se prije spavanja i to je to. Nevečer Dežul zaspao i eto ti odmah i gen. Praljka. Dežule, jesmo li piškili? Jesmo klasni i nacionalni neprijatelju – sav važan odgovori Dežul. Onda ništa, nemoj piškiti. A, jesi li kakio? Nisam, plačljivo će Dežul. Pa što onda čekaš mamlazu jedna – izdere se gen. Praljak i Dežul se odmah u gaće ukaki. Ujutro je upišan i ukakan otišao na pogreb, a takav mu je bio i govor .

Boris Dežulović odavno je pročitan. Posebno je zanimljiva njegova „poezija“ . Dakle, u interesu mentalnoga i inoga zdravlja toga se treba kloniti.

Dezulovicu, mamlaze! Zoki ce te sazvakati i ispljuniti! Nemas sanse.