Ovdje se sve svodi samo na jednu strategiju vladajućih…..kako da ostanu što duže na vlasti. Sve drugo je više nego vidljivo i jasno.

ja sam krajem 2019 otvorila obrt u Petrinji. za 3mj naletila na korona lockdown, a onda par mj poslije na potres koji mi je unistio sve. dva puta sam dizala obrt iz pepela, dva puta u dve godine. umorna sam al ok. sve kaj nam je drzava pomogla je da sad povecava energente, vjerojatno ce i doprinose povecati i tak dalje. ukinuli su nam davnih dana pomoc za potresom stradala podrucja tako da je svaki dan borba, krvava. s druge strane imamo radno sposobne, koji radje cesu onu stvar doma nego da rade. ionak mi radimo za njih.

Žena sam. Radim odgovoran posao. Kad sam bila trudna poslodavac mi je smanjio plaću na pola jer trudnice manje misle na posao a više na bebu. Muž nije radio morala sam prihvatiti i vraćanje na posao vrlo rano jer nisam imala od čega prehraniti obitelj. Vrtić nismo mogli dobiti jer veza nismo imali a u trenutku predaje zahtjeva oba roditelja moraju raditi, podršku roditelja nismo imali jer njima ne trebaju unučad, pa smo se lomili između teta čuvalica i toga da bi muž svaki put kad bi dobio posao a teta nam otkaže čuvanje, ostajao bez posla jer onaj tko je više zarađivao morao je podnijeti teret financijske brige.  Zadnjih 14 godina svaki dan nam je izazov s kojim se sami nosimo jer htjeli smo troje imamo troje krasne djece. Nismo na socijali ne ovisimo o doplatku iako je bilo dana kad sam se pitala od čega ću im danas kupiti mlijeko ili kruh. Imati djecu je divna stvar ali odgajati ih je izazov kad moraš raditi a nemaš vrtić i kad ga imaš radno vrijeme nije prilagođeno mom radnom vremenu. Zato se ne čudim kad mladi odu, kad ne žele više od jednog djeteta jer je to sve izazov s koim se treba znati nositi.