Naselje Vinovac čini nekolicina kuća pobacanih uz davno asfaltiranu cestu. Dvorišta su prostrana i gotovo svaka jednokatnica ima vrt. Gdje je između kuća i vrtova ostalo slobodnog prostora, mještani su rasporedili smokve da se osuše.
Rana je to još faza, nisu spremne za pakiranje, ali količine su ove godine pozamašne. Tu, na jednakoj udaljenosti od Šibenika i Splita, u mirnom mjestašcu živi pedesetak stanovnika. Među njima je do nedavno bio i Branimir Čaleta, optuženik koji se jučer cijeli dan skrivao od policije.
Pogledajte video: Čaleta je pobjegao policajcima ispred suda
Živio je u najvišoj kući uz cestu. Pričaju nam mještani da je njegova majka dala sagraditi prodajom didovine u Slovačkoj.
'Bio je dobar čovik'
Uglavnom srećemo ljude koji ne žele pričati. Znaju zašto smo došli, ne moramo reći. Tek usput, dok nas ispraća, čovjek što po suncu okopava paprike, dobaci "to se moglo svakome dogodit". Pitamo - što to?
- Branimir je bio dobar čovik, a sve je stvar kako van se okolnosti u životu poslože. Moglo se to svakome dogodit - objašnjava nam. Ne bi se baš složili, ali ajde.
Brže-bolje nastavljamo dalje put kroz mjesto.
U nešto većem vrtlu srećemo baku koju ćemo sada nazvati Marija. Ni ona se nije htjela miješati, ne želi da je onih 49 sumještana vide u novinama pa da kažu kako je svašta napričala. Kratko nam tek kaže kako je sve ovo jako pogodilo Čaletinu majku.
Uništio je obitelji
- Ona izgleda k'o da je svaki dan u zatvoru. Otkad se to dogodilo samo ide po doktorima. Razboljela se od puste nervoze, brige. Nije joj lako. Niko živ ne bi tio bit u njenoj koži. Nakon šta se to dogodilo, to ubojstvo, je li, onda je živio ode s njon... Šta će mu ovakvi život? Šta nije razmišlja glavon? Uništio je obitelji. I sebi i toj maloj - poentira baka Marija dodajući kako ne razumije zašto je bježao ako nije kriv.
Nastavljamo put. Prolaznike je teško uočiti. Razmišljamo kako je super da smo i ovu baku sreli. Tad krajičkom oka spazimo starijeg gospodina kako ulazi u baštu i brže-bolje zatvara dvorišna vrata. Dolazimo do njih pa pokucamo.
Pita nas - "tko je?", kažemo da smo novinari. A onda otvori s osmjehom.
Živio je tu, nismo imali pojma
- Joj, oprostite, mislio sam da ste oni što prodaju robu po kućama, znate, puno ih je takvih ovih dana, oni uđu u kuću pa nas stariji svijet opljačkaju - opravdava se barba Mijo (nije mu to pravo ime), pa nas moli da uđemo.
I njegov dvor je krcat smokvama. Taman su požutjele, ali ni ove nisu spremne. Provodi nas Mijo pored njih, pa sjedamo za stol.
Odmah počinje:
- Branimir bi došao u selo, bio je ode, živio. Radio je na otocima kao konobar. I po Primoštenu, ovdje blizu, ako bi se moglo naći posao. Tamo je i upozna tu malu Ukrajinku. I ona je dolazila ovdje u selo. Bila je djevojka zgodna, tako svi pričaju. I onda je bila njoj bila potreba ić doma, čeka je posal u Kijevu, u glavnom gradu njihovu. Dobar posa neki. I onda je on nakon nekoliko godina iša nju posjetiti. Kad je doša gore, naša je u drugom stanju. On s njon nije bija godinu dana u vezi, osim telefonom, nisu se viđali, i kad je to vidio, priča se ovo šta se priča. Sve te dogodovštine. On je ubio, nije je ubio, ovo - ono. Ne zna se. Poslije toga ode niko nije zna šta se dešava. Vratio se doma i niko ništa nije spominja. Živio je tu, normalno. Godinama. Mi pojma nismo imali. Tek posli su isplivale priče da Interpol za njim traga - raspričao se Mijo.
- Čekajte, Interpol je njega tražio, a on je bio ode u selu? - pitamo iskreno zaprepašteni.
- Je! Bija je tu u selu živio, radio dole na moru, slobodno, bez ikakvih problema! - spremno će naš sugovornik.
- Jesu li ljudi u selu znali šta je napravio? - zanima nas dalje.
Uhvatili su ga na Rabu
- To šta je bilo jako se tajilo s njihove strane. Priča se da su roditelji i rođaci bili upoznati, ali mi drugi nismo ništa znali. Vidili bi ga na ulici. On je bio komunikativan, pristupačan, nije on bija loš. Poslin sve te ludosti koje je napravio... Uvatili su ga na Rabu di je iša konobarit. Onda se tek odvila cila ta priča, to kako je tu malu ubio. A iu to ne ulazim jer ne mogu ja znat detalje.
- Jeste li pratili ovu potragu za njim jučer?
- Bili su i ode policajci. Izaša sam u vrtal i vidim dva onako velika čovika stoje. Pitam šta treba, kažu oni treba nan ono šta nemamo, govorin ja mislio san da ste stranci da ste zalutali? Oni šute. Ta dvojica su došla oko šest sati. Iza njih su došla druga dvojica. Ružno je to sve. A šta ćete. Valjda će sad razmislit šta je učinio.