Čovjek se pomiri sa sudbinom,ne možeš ništa promijeniti,sretan si da se ujutro probudiš,staneš na svoje noge,pretrpiš bolove i kreneš u novi dan.

Ovakvih tužnih priča je sve više i više.Teško je većini ljudi a malo njih je spremno pomoći.Najmanje pomognu oni koji zaista imaju dok oni koji krpaju kraj s krajem nekako su više osjetljiviji na takve siromahe jer se svaki ćas mogu naći u takvoj situvaciji.Jednom me zaustavila jedna žena i molila da joj kupim kruh i luk. Ušle smo u dučan odabrala je kruh koji želi kilu luka pitala sam ju da li želi još nešto ona se zahvalila i rekla da treba samo to.Platila sam i žena je bila presretna a i ja isto. Tako mala stvar a tako usreći i onog tko je dobio i onog tko je dao. Male stvari ponekad puno znaće ali na žalost ima malo njih koji su spremni pomoći.

Tipični hrvatski defetizam: "Ako se nađe za kruh i mlijeko ja sam najsretniji čovjek".