Prije svega oprosti što ti pišem ovako rano, ali mislio sam da je bolje da ti se javim na vrijeme, dok ti još nije gužva.

Ne znam da li si u ovih godinu dana moga života obratio pažnju na mene, ali ako jesi onda znaš da sam živio prilično teško, da sam bio vezan na lancu, da sam bio više gladan nego sit, da sam se smrzavao na kiši i snijegu, da sam svaki dan molio boga da me netko spasi i da sam često plakao, ali me nitko nije čuo.

Dragi djede, pa zaslužio sam valjda da mi nakon toliko patnje i muke barem sada ispuniš jednu jedinu želju, a to je da dočekam Božić u svojoj novoj obitelji.

Inače samo da znaš uopće nisam izbirljiv. 

Nije mi bitno hoću li živjeti u malom stanu ili velikoj obiteljskoj kući, nije mi bitno hoću li živjeti u obitelji s puno djece ili ćemo biti samo nas dvoje, nije mi bitno niti hoću li imati skupe igračke, luksuzni krevetić i slasne Schmackos. 

Bitno mi je samo da mi za moj prvi Božić pokloniš nekoga da me voli.

Ako mi odlučiš ispuniti želju, molim te da me odmah nazoveš na 091 1214696.

Hvala ti unaprijed,

Tvoj Dinko,

P.S. Djede, ako nemaš vremena da mi ispuniš moju jedinu želju, da li bi možda mogao zamoliti nekoga od dobrih ljudi da mi oni ispune želju i pruže mi topli dom. 

Ti imaš veze, ti si neka faca. Ja nemam utjecaja, znaš, ja sam samo mali, umiljati, nevoljeni psić.

Pročitajte početak Dinkove priče

P.S. Tekst pruzet s www.suza.hr