Bliži nam se pokladni utorak te ćemo u ovo vrijeme sigurno uživati u nezaobilaznim krafnama. Budući da se jede u vrijeme poklada, krafnu poznajemo i pod imenom pokladnica.
To je slastica od dizanog tijesta. Punjena je najčešće marmeladom, a prženjem u ulju s obje strane dobiva se karakterističan zlatni prsten.
POGLEDAJTE VIDEO:
Industrijski pripremljene krafne razlikuju se ponešto od domaćih po recepturi, odnosno po aditivima koje sadrže. To su razni emulgatori, regulatori kiselosti, ali i konzervansi za produljenje trajnosti.
Industrijske ili kupovne krafne u prodavaonice često stižu zamrznute. Nekad ih tamo prže, no uglavnom ih samo odmrznu. Zamrzavanje i odmrzavanje krafni neće utjecati na sam sastav krafne, a to isto tako, jer su to dobro uhodani procesi, ne bi trebalo utjecati na teksturu i konzistenciju. Ako pak tu kupljenu krafnu želimo podgrijati u mikrovalnoj, moramo pripaziti da je ne pregrijemo jer će promijeniti teksturu i neće biti toliko prozračna.
Kao i ostali pekarski proizvodi, krafne sadrže najviše brašna. Sve krafne koje smo analizirali sadrže pšenično brašno. Ono je nutritivno siromašnije od brašna cjelovitog zrna, posebno po pitanju količine vitamina B skupine i prehrambenih vlakana koji igraju važnu ulogu u probavi hrane. Ipak, kvasac koji se koristi u njihovoj proizvodnji bogat je kromom te vitaminima B1, B2, B6, nikotinskom i pantotenskom kiselinom.
Konzumiranjem velikih količina bijelog brašna povećava se i proizvodnja inzulina, što može rezultirati debljanjem, odnosno nakupljanjem masnoća. Sve ovo predstavlja povećani rizik od bolesti srca i krvožilnog sustava.
Ova punjenja sadrže kašu marelice ili drugog voća, prirodnu tvar za želiranje pektin, regulatore kiselosti, šećer, ali i konzervanse kalijev sorbat te sumporov dioksid. Sumporov dioksid trebale bi izbjegavati osobe osjetljivog dišnog sustava i oni koji boluju od astme.
U punjenju od čokolade, koji Konzumova krafna sadrži 16 posto, su šećer, glukozno fruktozni sirup, kakaov prah, biljna ulja, emulgatori, bojila i konzervans kalijev sorbat koji se smatra bezopasnim.
U većini krafni su i biljna ulja te masti. I dok se biljna ulja smatraju dobrima za zdravlje srca, biljne masti kruta su varijanta biljnih ulja koja se dobivaju procesom hidrogenacije. Ovim postupkom dobivaju se trans masne kiseline koje se u prekomjernim količinama smatraju štetnima za zdravlje srca i krvnih žila.
Kako bi tijesto dobilo željenu konzistnciju te teksturu, krafnama su dodani razni emulgatori koji povezuju vodu i masti u proizvodu. Smatraju se bezopasnima. Bez obzira na to jesu li domaće ili kupovne, s krafnama ne bismo trebali pretjerivati te ne bi smjele biti svakodnevni doručak ili užina.
Deklaracije krafni iz trgovačkih centara u Zagrebu
Lidl - 2,99 kn/60 g - Punjenja od marelice je 16%. Ima suncokretovo ulje, ali i štetne biljne masti te hidrogenirana biljna ulja, sumporov dioksid i propilen glikol.
Pan Pek Kaufland - 3,29 kn/60 g - Marmelade od marelice je 14%, u kojoj je i sumporni dioksid. Osim bijelog, ima i polubijelo brašno s više vlakana. Manje je aditiva nego kod ostalih.
Klara - 10 kn/4 puta 70 g - Od bijelog brašna, punjenja od miješanog voća je 14,3%. Ima sumporov dioksid i štetne fosfate. Ulja su suncokretovo, palmino i repičino.
Mlin i pekare Sisak - 20 kn/10 puta 70 g - Punjenje je od marelice, no ne piše koliko ga je, a sadrži sumporov dioksid. Ima štetne biljne masti, bezopasne emulgatore, arome ruma i vanilije.
Don Don Konzum - 25 kn/12 puta 60 g - Punjenja od marelice je 18%, u kojem je bezopasni konzervans. Od bijelog je brašna, a sadrži palmino ulje i zdravije ulje repice. Emulgatori su bezopasni.
Pan Pek - Spar - 17,40 kn/12 x 60 g - Ima 16% punjenja od marelice, u kojemu je sumporov dioksid. Ulje je suncokretovo, ali ima i biljne masti. Sadrži razne emulgatore i arome.
Konzum čokolada - 2,29 kn/60 g - Ima 16 posto punjenja čiji je sastav karakterističan za čokoladu. Od pšeničnog je brašna. Emulgatori su većinom bezopasni, no ima i štetne fosfate.
POGLEDAJTE VIDEO SERIJAL 'ZENZACIJA' S IVANOM ŠARIĆEM: