Pšenično brašno je prvo na popisu sastojaka na svim analiziranim keksima, što znači da ga ima najviše u njima. Riječ je o bijelom brašnu. Ono je, za razliku od cjelovitog, siromašno prehrambenim vlaknima i mineralima. Brzo se probavlja i podiže razinu šećera u krvi.
Analizirani keksi prvenstveno se razlikuju po količini i vrsti masti. Većina potrošača zove ih “petit beurre”, što znači “mali maslac”, no maslac nismo pronašli na svim deklaracijama. Nemaju ga Petit keksi makedonskog proizvođača Dooel i Koestlin Piknik, ali maslac se u njihovu imenu ni ne spominje.
Što je manje maslaca, više je drugih vrsta masti. U keksima bez maslaca su jeftinije zamjene, poput palmine masti ili ulja. I one obiluju zasićenim kiselinama. Ako je ulje hidrogenirano (pretvoreno u mast), može sadržavati više trans masnih kiselina koje su jednako štetne. Keksi s maslacem kvalitetniji su nego oni s biljnim mastima.
Od keksa s maslacem, najviše ga imaju K Classic i Sondey, po 13 posto. Manje ga je u Koestlinovim i Kraševim (sedam posto), a Leibniz keksi sadrže ga 5,3 posto.
Karakterističnu teksturu keksima daju tvari za rahljenje. Uglavnom su to natrijevi i amonijevi karbonati, koje možemo pronaći u prašku za pecivo, a oslobađaju plin pa tijestu raste obujam. Dodaju se i fosfati koji reguliraju kiselost. Ako ih je previše, mogu štetiti zdravlju kostiju.
Keksima je dodan i šećer. Može biti u obliku saharoze, odnosno šećera, te glukoznog/fruktoznog sirupa.
Oni su jeftinija zamjena za šećer te se često koriste u prehrambenoj industriji, a djelovanje na organizam im je vrlo slično šećeru. Prekomjeran unos trebali bismo izbjegavati jer može dovesti do razvoja pretilosti i šećerne bolesti. Tako ne bismo trebali unositi više od 35 grama šećera na dan.
Među keksima koje smo analizirali, najviše šećera ima K Classic, 24 grama na 100 grama, a najmanje Leibniz. U njima je 30 posto manje šećera nego u originalnim Leibniz keksima, odnosno 11 grama na 100 grama.
Prvo Francuzi, potom Nijemci
Petit beurre keksi nastali su u 19. stoljeću u Nantesu. Po originalnom receptu sadrže pšenično brašno, šećer i mlijeko u prahu, 13 posto maslaca, sol, prašak za pecivo i aromu. Nekoliko godina potom Nijemci su napravili vrlo slične kekse s maslacem Leibniz.
Koestlin - 690 grama: 18,99 kuna
Maslaca je sedam posto, ali imaju i palmine masti. Sadrži karbonate, fosfate i aromu. Šećera je 19 grama na 100 grama.
Dooel - 1000 grama: 11,99 kuna
Nema maslaca, a dodana je hidrogenirana palmina mast. Karbonati su za rahljenje, a aroma nije definirana. Šećera je 16 posto.
Koestlin piknik - 920 grama: 17,99 kuna
Nema maslaca. Dodani su palmina mast i sirutka. Uz karbonate, sadrži i štetne fosfate, a aroma je nedefinirana. Šećera je 20 posto.
Kraš - 480 grama: 14,99 kuna
Maslaca je sedam posto, a ima palmine i shea masti. Šećera je 17 grama na 100 grama, ima i meda, karbonata te fosfata.
Leibniz - 200 grama: 17,99 kuna
Šećera je 30 posto manje, ali dodan je fruktozni sirup. Maslaca je 5,3 posto, sadrži i palmino ulje. Tu su karbonati, fosfati i jaja.
K-classic - 400 grama: 11,99 kuna
Sadrži 13 posto maslaca i punomasno mlijeko. Karbonati su im dodani za rahljenje, a nema fosfata. Šećera je 24 posto.
Sondey - 200 grama: 6,49 kuna
Vrlo slični originalnom receptu. Maslaca je 13 posto, sadrži šećer, brašno i karbonate za rahljenje. Nema fosfata, mlijeko je punomasno.
NEMOGUĆE IM JE ODOLJETI: Ovi horoskopski znakovi su najzgodniji i najviše seksi