Draga Milana
U braku sam već 12 godina, a računam da me suprug prevario najmanje 200 puta. U početku je to skrivao, pravdao se ostajanjem na poslu, izmišljao razne poslovne puteve, a kada bi ga uhvatila u laži izmišljao je najnevjerovatnije izgovore. Nakon nekoliko godina je priznao što radi i pravdao se da mu je to jedini porok koji ima. Iako me je to mučilo i grizlo odlučila sam mu pustiti njegove izlaske misleći da kada mu ja to ne branim ubrzo postati dosadno. Dogodilo se nešto potpuno suprutno. Sve ga je manje bilo kod kuće, a kao kruna na svemu pred mojim očima mi je zavodio prijateljice. Ne moram ni reći da su skoro sve završile s njim u krevetu. Samo ne znam jesu li s njim završile jer im se on sviđa ili samo da meni napakoste. Na kraju sam opet prešla preko svih poniženja, ali ja ga i dalje volim.
Odgovor
Čovjek doista treba biti mazohistički raspoložen da bi trpio sva ta poniženja. Samo, koliko takvih situacija ljubav može progutati, a kada je vrijeme da se partneru kaže “bilo je dosta”? Vašom spremnošću da sve oprostite na neki ste način i ohrabrili svog muža u takvom ponašanju, jer on sada već vjeruje da je to što čini potpuno u redu i da vas to ne smeta i ne boli. Time ste postali neka vrsta sudionika u njegovom ponašanju, pa čak i tihe podrške. Morate se osoviti i reći mu kako se osjećate, on mora shvatiti da to što čini nikuda ne vodi, te da bi vas na kraju ipak mogao izgubiti. Preporučam da ga što prije privremeno napustite (otiđite k roditeljima), tako da vidite koliko je uopće njemu stalo do vas i do vašeg braka. Beskrajno praštanje od njega radi čudovište, a od vas - budalu.
Želim pobjeći od dečka koji je ostao invalid
Draga Milana
Nisam ni u najluđim snovima mogla zamisliti da bi naša površna veza mogla postati tako jakom, a da bi se s jednim tragičnim događajem još produbila.Upoznali smo se na tulumu kod moje prijateljice, nakon par dana prohodali, a nakon mjesec dana već živjeli zajedno. Sve je bilo kao u bajci, planirali smo vjenčanje, a samo par dana prije nego što smo se trebali vjenčati, doživio je tešku prometnu nesreću u kojoj je ostao bez obje noge. Postao je svadljiv, ljubomoran, nije htio da ga izvodim van jer se srami svoje invalidnosti, sve u svemu, postao je nesnosan. Naravno, počeo nam je patiti i seksualan život. Iako ga još uvijek strašno volim, sve češće razmišljam o tome kako ne želim cijeli život provesti uz invalida, pa ipak samo mi je 25 godina.
Odgovor
Vaša veza u trenu nesreće nije bila dovoljno ozbiljna. Sve je počelo previše brzo, previše lako i lepršavo krenuli ste u zajednički život i planove za vjenčanje. Ne kažem da na početku ljubavi treba biti oprezan i nepovjerljiv, ali ni trčanje u novi život nije baš najsretniji plan. On bi se možda i bez tragedije koja se dogodila počeo mijenjati, pokazivati i neka druga lica na koja niste bili spremni. Ovako, samo ste se još brže suočili s time da voljena osoba može biti i sasvim drukčija od one koju ste vi u prvim trenucima veze prihvatili.. Čini se da vaša ljubav nije dovoljno duboka da bi mogla premostiti invalidnost vašeg dečka/muža. Možda biste se vi svega zasitili i bez toga što se dogodilo, ali u ovoj situaciji ne dajem vam baš neke šanse da ćete o(p)stati uz njega. Lijepo je biti zaljubljen u nekog zdravog, ali voljeti nekoga tko to više nije mnogo je teža zadaća: vama po svoj prilici nedohvatna. Ako shvatite da se više ne možete nositi s teretom koji vam je pao na pleća, morat ćete si to oprostiti- i napustiti tog dečka.