Drusilla je došla na skrb udruge Indigo nakon poziva da je štene u tipu belgijskog ovčara zavezano za drvo (hvala na pozivu i hvala monstrumu koji ju je zavezao i ostavio). Ljubav se rodila odmah, o tome je bespredmetno pričati, ali nakon dolaska kući, počinju „problemi“.

Foto: DoraPerši Prvo kućni box koji se činio kao da je iz pakla izašao, za pet dana je bio dar s neba. Prvo iskustvo s ovčarskim psom… Ne moramo u detalje toga, svi koji imaju ovčare znaju o čemu pričamo. Još veći problemi nastaju u pronalasku trenera koji bi radio s njom i sa mnom (koja sam prvi put suočena s tim svim – ovčarkom, treninzima… Potpuni laik). Prvi trener preokreće očima na njezin karakter jer ona neće položiti ni BH (osnovni ispit socijalizacije psa), a ja sam početnik svih početnika i spetljana sam i nemam pojma što radim, a o radnoj kinologiji sam čula samo to – da postoji.

Foto: DoraPerši Ona je pas koji se bojao držati u rukama, dva puna mjeseca se nije dala dirati. Na glasne zvukove (grmljavina, petarda…) sat vremena smo je smirivali. OK, molim drugog trenera koji vjeruje u pse da nam pomogne i počinjemo raditi s njim i vide se pomaci. Sad dolazimo do problema – s kim dalje raditi jer ovaj trener se ne bavi sportom na taj način?

Konačno nalazimo trenera koji zna i voljan je s nama raditi – pas se mijenja! Obje radimo prve korake u ovome i promjene su vidljive! Na kraju se ispostavilo da je sve bilo s razlogom, postigle smo cilj i položile IPO 1 (ispit prirođenih osobina, u kojem se psi testira sposobnost slijeđenja traga, poslušnost te reakcija na obranu i napad)! Oduševljenju nema kraja! Drusilla je od prvog dana pas kaučar, pas koji je posvuda išao sa mnom, super je s ljudima i djecom, pse isto voli (ok, ima jedan kojeg ne voli, ali tko nema takvog jednog?), pas koji je sa mnom na poslu…

Zašto sve ovo pišemo?

Zato što smatramo da je presudno u odgoju psa posvetiti se njegovim potrebama. Edukacija udomitelja (i volontera) je presudna ako želimo ostvariti dobre rezultate pri udomljavanju. Često ljudi misle da je psu dovoljna samo ljubav, istina je daleko od toga. Aktivno i odgovorno vlasništvo je dodatak (ako se tako može nazvati) toj ljubavi. Ljubavi ima, ona je tu, pse volimo, ali kako s njima postupamo – to je problem.

Svaki pas treba aktivnost, na nama je da procijenimo koju i koliko – sve dok pas uživa i zabavlja se, dobro je. Forsiranje nekih aktivnosti kod nekih pasa koji za njih nisu - nije dobro. Najveći problem je upravo u toj lošoj procjeni potreba pasa i tu dolazi do napuštanja, vezanja na lanac, zatvaranja u box i slično.

Mi provodimo projekt „Pazi, mazi, voli“ gdje ljudima dajemo do znanja što znači aktivno i odgovorno vlasništvo, učimo ih kako prepoznati potrebe psa i kako im udovoljiti na kraju krajeva da bi pas bio sretan, a ujedno i udomitelji/vlasnici.