Pokupio me u gluho doba noći, a fotografija vozača preko aplikacije nije mi ulijevala nadu da ću sigurno stići doma.
- Izgleda kao neki serijski ubojica koji je odležao dvadesetak godina u zatvoru, a sad pred stare dane vozi taksi - rekla sam prijateljici. - Ništa, ujutro ćeš ili čitati o meni na portalima, ili će sve proći u savršenom redu pa se ovoga nećemo ni sjećati - kazala sam prijateljici od koje sam s istoka Zagreba krenula na zapad.
Stigao je pred zgradu, a kad sam vidjela da je samo loše ispao na fotografiji, a zapravo je simpatični djedica, odahnula sam. Uopće nije upalio GPS, kaže 'Ja sam stari Zagrepčanin, znam sve ulice napamet'. Nisam mu htjela soliti pamet. Na radiju je svirala neka narodnjačka muzika, nisam se bunila, nisam imala snage.
- Pa nije valjda da već idete doma? - upitao me. - Ja sam u vašim godinama pješke 'krstario' po zabavama, tako je bilo najsigurnije. Ali se kući ne bi vraćao prije 6 ujutro. Nisam mu ništa odvraćala, ali to nije bilo nužno za njegov daljnji monolog.
- Onda je došao rat, nismo mogli nigdje, eventualno se družiti po skloništima - krenuo je s nezaobilaznom temom i kako se borio u ratu u 'najhrabrijoj brigadi', a sada eto, vozi Uber. Htjela sam ga pitati, ako se borio u ratu, zašto mi sada pušta narodnjake nasnimljene na CD, ali i dalje nisam imala snage. Samo sam klimala glavom. - Da, znam, nije vam bilo lako u to vrijeme - samo sam 'small talkala'.
Prošlo je već 25 minuta i ja sam trebala biti na svom odredištu. Pošto uopće nisam gledala kuda me vozi, ali shvatila sam da se izgubio i da me vozi nekim okolnim putem. Tada sam se već uspaničila.
- Nemojte se vi ništa brinuti, znam ja sve ulice napamet - ponovio je, i dalje ne želeći uključiti GPS. - Molim vas da skrenete na Selsku, ne želim plaćati okolnu vožnju - odvratila sam mu sve nervoznije. Tada je napokon priznao da se malo pogubio.
- Oprostite mi gospodična, ali živim sam, prijatelja baš i nemam i ljudi koje vozim u taksiju su mi jedino društvo - rekao mi je. - Ja ću nadoplatiti to što smo išli okolo, ali bilo mi je lijepo što ste me barem saslušali.
Posljednjih par minuta vožnje mi ga je postalo žao, čovjek je usamljen i sad mi je žao što sam samo klimala glavom na njegovu priču i rekla sam mu to. - Ma nema veze gospodična, neki me srežu u korijenu i onda samo šutimo cijelu vožnju, ti su mi najgori, njih odvezem najbržim rutama koje znam i zaboravim ih nakon pet minuta - kazao mi je.
- Znate da će Uber uskoro uvesti opciju da možete naručiti vožnju bez pričanja? - kazao mi je, a ja sam mislila da se šali. - Srećom, to samo ovi Comfort luksuzniji auti, što moj svakako nije - nasmijao se. - Onda ćete i dalje moći tražiti 'žrtve' koje će vas slušati - odvratila sam mu. - Istinu kažete gospodična - nasmijao se tako od srca da sam mu oprostila i narodnjake i priče o ratu u gluho doba noći i vožnju naokolo. Platila sam mu vožnju gotovinom, ostalo je, kao što je i rekao, nadoplatio on. Na kraju mi nije bilo žao što sam se vozila s njime, bila sam bogatija za još jednu anegdotu.
Hoće li urnebesne anegdote iz taksija zbog korone postati prošlost?
Priča naše čitateljice samo je jedna u moru ostalih, i na kraju je ispala pozitivna anegdota. No, nisu sve priče iz taksija takve. Najčešće čujemo za one bizarne, da ne kažemo mračne... Na Redditu smo iskopali tri najjače koje smo dosad pročitali (imena mušterija su promijenjena):
Sara (31)
- Zajedno s prijateljicama planirala sam rentati auto kako bi upoznala frajera s kojim sam se dopisivala online, a on je od mog mjesta bio udaljen dva sata vožnje. Ipak smo se odlučili da ćemo podijeliti taksi, drago mi je da su zajedno sa mnom htjele na tu pustolovinu. Vozač taksija s kojim smo se na kraju vozili bio je ljubazan, ali malo prezainteresiran za priče tri mlade cure koje je vozio. U autu je malo 'bazdilo' po alkoholu, ali mislili smo da je zbog danas jer smo si prije puta popili par rakijica kako bi bile odvažnije. Vožnja je prošla bez incidenta. Kada smo stigli na odredište priznao nam je da je par puta završio u zatvoru zbog pijane vožnje i da je malo prije naše vožnje popio 'par piva'... Bile smo sretne što smo ostale žive...
Tara (25)
Cijelu je vožnju flertao sa mnom, a ja sam bila prilično nezainteresirana. Trpila sam i trpilau sebi dok je sredovječni masni čičica pokušavao zavesti me pardona. Pred kraj vožnje je shvatio da 'bacam ignor' pa se stišao. Napokon sam nakon 15 minuta mučne vožnje stigla doma, a on mi je rekao da me sutra ujutro čeka na istom mjestu kada se probudim jer 'sad zna gdje živim'. Cijeli sljedeći dan nisam izlazila iz kuće.
Filip (21)
Ja i moja cura smo jedno popodne naručili taksi. Pričali smo s taksistom o neodgovornim ljudima koji se voze taksijem i ostavljaju nered na zadnjem sjedali. 'I tako je jedan dan neki frajer ušao u moj taksi s kebabom i cijelog ga zamrljao, a kad sam mu rekao da će platiti za čišćenje, odbio je. Tada sam uzeo nož i zaprijetio mu njime. Toliko se prestrašio da mi je dao i više novaca nego što je trebao', ispričao je taksist, a mi smo ostali u strahu. 'Možete li zamisliti kakvih sve ljudi ima?', zaključio je na kraju. Do kraja vožnje nismo htjeli ostaviti ni mrvicu na zadnjem sjedalu da odnekud ne bi izvirio nožić.